-
ПОД ОТРОВНИМ ПЛАШТОМ : есеји (п)огледи, маргиналије (2010)
Da bi postao najveći grčki heroj, Herakle je morao, najpre, da ubije svog učitelja, kuša ludilo u kome će usmrtiti svoju i bratovljevu decu, da izvrši svih dvanaest podviga, osvoji Troju, da boluje i robuje, zadaje smrt prijateljima, peva u kući umrloga, da bi ga, konačno, na samrtnu lomaču odvela ženina ljubomora.
-
O takozvanom neorealizmu kod nas, sasvim subjektivno
KOČIONI SISTEM SRPSKE PROZE Gospođa Kritika smatra da su neorealisti učinili nagli zaokret u srpskoj prozi. Naglim zaokretom, poznato je, uvek se rizikuje ušinuće, da piscu u kičmi nešto krcne i zaboli, pa čovek posle hoda iskrivljen kao integral. Zato srpska proza poodavno ne oskudeva „uzetim” piscima i njihovim delima. Za nagle zaokrete uvek je…
-
TREZVENJACI NA PIJANOJ LAĐI (2010)
(Odlomak) …Iz ponoćne mrkline sam se ušunjao u voz poput slepog putnika. Za tih nekoliko koraka između staničnog prisenka i najbližeg vagona kao da sam, na trenutak, ustuknuo od trepćućeg neona i pucketavog glasa spikerke koja je iz napuklih zvučnika oglašavala polazak voza za Zagreb.
-
Knjigotvorci bez staža
Možda je i ovo jedna od priča o ljubomori i oholosti, ali je radije vidim kao ilustraciju utiska jedne uvredljive pojave; uvredljive, pre svega, po neke od nas koji se i nakon dvadeset godina stidljivog bavljenja poslom što ga uz strepnju i oprez nazivamo književnim, nas koji se teško, sa nelagodom, i ne bez ironije…
-
Kentauri iz pandemonijuma naše književnosti
Kod nas je nemoguće u čistom obliku naći kako kritičara, tako i urednika. Oni se, obično, kriju iza obe navedene maske. Kad se obratite nekom od njih kao kritičaru, on će se, uz izvinjenje, predstavljati kao urednik i obrnuto. Ako ste – jadni ne bili – doneli svoj rukopis književnom kritičaru na ekspertizu, on će…
-
Klimakterična književnost
Najbolje godine u kojima izbijaju klice književne ambicije su rane šezdesete. Tada se u budućem piscu potpuno formira slika Književnosti Kao Takve. Uglavnom su to prosvetni radnici, mada ima znatan broj i onih koje smo od milja zvali društveno-političkim delatnicima, dakle, bivši direktori, partijski sekretari, opštinski kuriri, ali ne nedostaju ni oni koji su školu…
-
„Akademiziranje” kvazipisaca
Po našim milim provincijama postoje kvazi-pisci koji žive svoj, naizgled zagrobni život posve samosvojno, van svakog sistema i običaja, drznuvši se da sami uspostavljaju sistem vrednosti i uvode nove običaje. To što su elementarno nepismeni i neupućeni u književnost, ne dosegnuvši ni nivo prosečnog srednjoškolca, prekriva njihova krajnje romantičarska (čitaj– bolesna) ambicija da budu pisci,…
