Станислав Краков ПУТОПИСИ III

Објављујући први текст Лет над Фрушком гором, док је на небу бура Станислава Кракова, редакција „Наших крила” (март/април, 1925) доноси занимљиву белешку. Она овог писца сврстава у ретке заљубљенике авиона и летења. Доносимо је у целини:

Г. Станислав Краков, књижевник и уредник „Времена”, може се сматрати као један од старих поборника авијације. Његов роман из рата, „Крила”, пун је динамике, коју авион намеће. Г. Краков је запажено подвукао ту нову цивилизацију, која се ствара од проналаска крила, од доба авиона. И више но ико од наших књижевника он се у животу служио авионом. Његова путовања у иностранство врло често су била – авионска крила. Од њега ће ускоро изаћи један низ утисака са авиона.

А кад је већ поменут роман Крила, довољно је констатовати да је Краков међу првим нашим писцима, ако не и први, који је тако поетично описао земљу из вртоглаво измењене перспективе пилота. „Све се доле смањивало под њима. Топили се хангари и логори… кључала је под њима и бежала смрзнута равница и жута села пуна штабова и стоваришта. По равници су текли путеви као реке. Равница се таласала, и лагано се као гомиле црних корњача дизале планине…”

И у осталим својим путописима Краков не крије своју страст према авионима и летењу. Тако, док борави у Гранади, поглед му застаје на небу, на коме лети „пет металних птица”, видећи у њима „једини, истински доказ наше победоносне културе”. А кад у Мадриду гледа Гојине слике, посебно оне на којим су приказани летећи људи са механичким крилима, Краков га, усхићено, уз Леонарда да Винчија, сврстава међу „пророке ваздухопловства”. Такође, Краков нема премца међу нашим писцима по броју записа насталих непосредно након летења. Отуда наше опредељење да трећи том Путописа окупи највећи број тих текства. Када би било простора, ови небописи би се надовезивали на новинске пишчеве текстове који промовишу авијацију у најширем смислу речи; како развој ратне авијације Краљевине Југославије, тако и потенцијал који пружа цивилни авионски саобраћај. Неки његови чланци са почетка треће деценије двадесетог века пророчки су интонирани.

Посебно су инспиративни његови извештаји са пробног лета хидроавиона DОХ…

(из белешке приређивача)