Реч приређивача
Пред читаоцем су делови Ратног дневника Станислава Кракова, писани током 1912. и 1913, као и они из 1915. и 1916. године. Они се чувају у Oдељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије, под сигнатурама: Р 707/I/1 (Ратни дневник : [вођен од 9. 02. 1915. до 23. 01. 1916.], 142 стр; Р 707/I/1а Ратни дневник 1912-1913, 112 стр. и Р 707/I/1б „Полазак из Псаче…“, [део дневника], 40 стр.
Треба напоменути да у истом фонду постоји још неколико мањих, готово нечитљивих забележака Станислава Кракова из рата, који овде из разумљивих разлога нису уврштени.
Приређивач је настојао да успостави логички и хронолошки ред ове три целине, како би читалац добио јаснију слику о пишчевом кретању током ратова.
Вероватно да је део Краковљевих дневника трајно изгубљен. При том мислим, пре свега, на његово учешће у рату 1914. године.
Први део обухвата највећи део Краковљевог ангажовања током балканских ратова; улазак на Косово, ослобађање од Турака и његов ратни пут, све до Битоља; у њега спада и онај део дневника назван „Полазак из Псаче…“, који се односи на његово учешће, као добровољца, у рату против Бугара.
Трећи део почиње са првим данима фебруара 1915. године, када је потпоручник Станислав Краков добио распоред у XVII пешадисјком пуку I позива Дринске дивизије, у рејону града Шапца и околине. Он описујићи свакодневне активности и боравак његове јединице у околини Уба и Ваљева, затим кратког одсуства у Београду, све до средине септембра, када његов пук маршује до Младеновца, како би се укрцао на воз и превезао до Владичиног Хана. Одатле поново маршује до Сурдулице и све до запоседања положаја дуж границе са Бугарском. Краков педантно бележи све активности јединице уочи, за време и након напада бугарске војске на нашe источнe границe. Такође описује своје рањавање, борбе на Власини, одступање наших јединица преко Косова и Метохије, кроз Црну Гору, све до Скадра, Драча и Валоне, а завршава се 24. јануара 1916, по пристизању на острво Крф.
При крају Ратног дневника Краков прави биланс губитака свог вода, који на малом узорку осликава размере трагедије српске војске и државе.
Занимљивост овог Ратног дневника је и у томе што се у њему налази и одељак насловљен „Епизоде из 1912, 1913, 1914. и 1915. године“. Вероватно да је комичне епизоде будући писац скицирао како би њима разгалио себе и своје саборце.
На многим местима се јасно види да је овај дневник (његове копије?) Кракову послужио током писања капиталне књиге Живот човека на Балкану, штампане постхумно, тек 1997. године. Надамо се да ће доступност ратних дневника олакшати посао будућим истраживачима приликом упоредних анализа стваралачког поступка Станислава Кракова.
На неким местима, рукопис Станислава Кракова је био нечитљив или тешко читљив. Највећи број таквих речи је растумачен, а оне које нису, остале су у угластим заградама, са знаком питања. У округлим заградама уписана су изостављена слова (би(х), (х)раст, ред(ова), ме(т)ем, ма(ха)ла, (х)рпе), итд.
Краков неке речи пише двојако: кашкаваљ/качкаваљ, чукор/чука, артилериа/артилерија, дивизиски/дивизијски. Одлучили смо се за једну варијанту, уз примену данашњих језичких стандарда и савременог правописа. Поштована је и синтакса С. К., осим у случајевима када смо сматрали да би њено верно преношење изазвало неразумевање код савременог читаоца.
У тумачењу рукописа сачуван је Краковљев језички израз (староков, пексимит, ракетла, сумарен, мешпајз, аероплан, авизиран…) као и богатство топонима места и земаља кроз које је пролазио.
Поред израза захвалности колегама из Народне библиотеке Србије, посебну захвалност дугујемо господину Ивану Арсенијевићу, унуку Станислава Кракова, који је дао сагласност за публиковање ових дневника, као и издавачима који су ми указали поверење. Нарочиту захвалност дугујем колегиници Гордани Вучковић, руководиоцу Завичајног фонда Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу за несебичну помоћ приликом дешифровања и сређивања рукописа.
М. Д.
Оставите одговор