БЕЛЕШКА ПРИРЕЂИВАЧА
Други том Путописа Станислава Кракова конципиран је тако да обједини другу географску целину – Краљевину Југославију. У њој доминира путопишчева опсесивна тема и предмет његових честих ходочашћа – јужна Србија (Косово, Метохија и Македонија). Једина путописна књига коју је Краков објавио за живота – Кроз Јужну Србију – изашла je 1926. године у издању листа „Време”. Књига се састоји од двадесет девет путописа, са кратким предговором Иванке Иванчић Краков, пишчеве супруге. Такође, књига је опремљена бројним фотографијама чији је аутор сам путописац, као и многим цртежима који су узети, како се наводи на крају књиге, „из старих српских рукописа и са архитектонских орнамената; највећи број је из Мирослављевог јеванђеља и зетског Шестоднева Козме Индикоплова”. Због лошег квалитета ондашње штампе, нисмо у могућности да ову књигу опремимо поменутим фотографијама и орнаментима. Зато смо настојали да ову целину предочимо дословно, уз минималне интервенције у тексту, поштујући све специфичности Краковљевог стила и ондашњих правописних норми.
Сматрамо да је јединствена прилика да се овај тематски круг (Јужна Србија) коначно интегрише у једну целину, те смо придодали оне путописе које Краков није уврстио у поменуту књигу, као и оне путописе који су у „Времену” били опремљени наднасловом „Кроз јужну Србију”. Њима смо придодали осам путописа који су у истим новинама носили наднаслов „Кроз земљу наших царева и краљева”, а који су, очигледно, настали током снимања истоименог и, све су прилике, несачуваног документарног филма чији је аутор такође Краков. Тако су ови текстови, иако писани успут, остали једино сведочанство великог филмског пројекта којем се, вероватно, изгубио сваки траг. У другом делу ове књиге обједињени су путописи и репортаже из других крајева данашње Србије („Једно чудно село – Буковик”, „Стари Сомбор”, „Ускршња ноћ у Новом Пазару”, „Тајна Нишке тврђаве”), као и из тадашње Краљевине („Сплит – варош у царској палати”, „Дуж граничних караула у Барањи” и „Напредак Скопља”). У њему је и једна од Краковљевих најдужих репортажа („Преко Високих Дечана и Ловћена у Приморје”), настала 1926. године, током путовања краљевског пара од Метохије, преко Црне Горе и Боке Которске, све до Далмације. Овде смо уврстили и „Два записа o Београду”, пронађена у рукописној оставштини Станислава Кракова, која се чува у Архиву Југославије. Из поменуте оставштине је и завршни текст предавања „Звона са Опленца”, изговореног марта 1936. године. Читалац треба имати у виду да смо знатан број текстова пренели из листа „Време“, чији су оригинали у прилично лошем стању, тако да су евентуалне грешке могле настати због нечитљивости или оштећења новинарског папира.
Приређивач се захваљује на подршци Удружењу „Бирам Крагујевац”, као и на помоћи колегиницама из Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу: Јасмини Марковић, Виолети Јовичинац Петровић, Татјани Јанковић и покојном колеги Александру Марковићу.
М. Демић
Оставите одговор