Pošto ima kritičara koji nikako ne mogu da mi oproste što sam dozvolio da moj romaneskni voz u Trezvenjacima na pijanoj lađi ide preko Inđije, u Sremu, kad u takozvanoj stvarnosti on to nikako ne čini, ovde u svoju odbranu (ili, još gore, prilažem nove dokaze optužbi) donosim jednu narodnu pesmu, preuzimajući je iz knjige Srpske narodne pjesme Like i Banije koju je sakupio i za štampu priredio Nikola Begović, u Zagrebu, 1883.
Ispod ove pesme Begović je dopisao da „ovu pjesmu pjevaju na Baniji đevojčice na glas poznate naše božićne pjesme: ,vsi jazici pospleščite rukama’“.
U inkriminisanom romanu moj junak na nekoliko mesta pominje legendarnog protu Nikolu Begovića, pa je moguće da je znao i za ovu pesmu, te nije isključeno da je u svom somnabulskom putovanju dao sebi oduška i mašinovođi naložio da učini nekoliko sebičnih koncesija.
SVETA CRKVA INĐIJA
Podigla se zlatna pjena od mora,
Susrete je sveti otac Nikola:
Boga tebi zlatna pjena od mora!
Jesi l’ bila na Jordanu na vodi?
Jesi l’ vid’la svetu crkvu Inđiju?
I u crkvi svetu mater Mariju?
Ja sam bila na Jordanu na vodi,
I vid’la sam svetu crkvu Inđiju,
I u crkvi svetu mater Mariju:
Ona drži Hrista Boga na šaka!
Оставите одговор