Категорија: Вести
Демић: Сумња нас тера да будемо бољи
Збирка приповедака „Молски акорди“ донела му је „Андрићеву награду“ 2008, а роман „Трезвењаци на пијаној лађи“ Награду „Дејан Медаковић“ две године касније. И у свом најновијем роману „По(в)ратнички реквијем“, објављеном код зрењанинске „Агоре“, Демић се бави темом којој се често враћа: узалудним судбинама избеглица, ратника и повратника трајно обележених српско-хрватским неразумевањем.
* Радња ваше најновијее књиге смештена је у Бабанију која недвосмислено асоцира на завичајну Банију. Колико је, међутим, место дешавања „По(в)ратничког реквијема“ литературна фикција, а колико стварност?
– Бабанија је довољно фиктивна да би отворила простор за „опрезна домишљања“, али и довољно стварна да се поменута домишљања не отму контроли, каже Демић.- Она је стварна безљудна пустош у коју насељавам успомене, лектире, сећања, не би ли јој повратио који део заувек изгубљеног сјаја и смисла. У напуклом огледалу Бабанија се огледа у родној Банији. И обрнуто.
*Може ли се рећи да је Бабанија, на неки начин, метафора и данашње Србије?
-Може бити, али без моје експлицитне намере. Уосталом, живот добро сачињене метафоре нико не може да контролише. Био бих почашћен ако се она „прелива“, тежећи универзалности.
*Ваши јунаци, предвођени некадашњим учитељем Симеоном Малобабићем, не скривају сумњу у смисао говорења, приповедања, па се намеће питање да ли се слично осећање, у неким околностима, јавља и код вас, као писца?
– Сумња је увек присутна. Истовремено им завидим и сажаљевам писце који су поштеђени сумње. Како сумње у свој дар, тако и сумње у смисао сваког посла, па и приповедања. Сумња нас тера да будемо бољи, прецизнији и тачнији. Коначно – поштенији према својим читаоцима.
*Критичари указују на тишину као примарни утисак који карактерише атмосферу „По(в)ратничког реквијема“.
– Надам се да доминира женска тишина, ако таква уопште постоји. Неколицина критичара замера мом роману на „одсуству женских ликова“, упркос томе што сам простор на коме се радња одвија назвао Бабанијом, са јасном алузијом на Банију, али и на предео у којем живе углавном старије жене – бабе. Оних неколико мушкараца непрестано брбљају (често и бесмислице) и покушавају да буду активни (најчешће комично). Међутим, они су окружени женским мучањем, заглушујућим и оптужујућим. Жао ми је ако се то не види. Још ми је жалије уколико то не жели да се види.
* Из позиције ствараоца који је, и биографијом и делом, био упућен на проживљавање и проучавање ратова на простору бивше Југославије, сматрате ли да коначно, после свега сукобљени народи нашег региона могу доживети неку врсту катарзе?
– Нема катарзе. Нити верујем да је она могућа. Не знам случај где се катарза појавила у „пуном сјају“. Победници углавном претерују у величању своје победе и прикривају крваве трагове, док побеђени изналазе начине да оправдају свој пораз и тихо шкргућу зубима, сањајући будућу освету.
*Упркос нормализацији односа и протеклом времену, понекад се стиче утисак као да рат између Хрвата и Срба још увек није одложен „ад акта“.
– Нажалост, он још увек траје, јер нам је од стране ратних пропаганди сервирано да то и није био рат између Срба и Хрвата, већ рат између поборника западних и источних вредности, између унитариста и сецесиониста, антикомуниста и комуниста, рат између четника и усташа, католика и православаца… Обострано је рат помињан као измирење старих рачуна и наплаћивање још старијих дугова. Једном речју, ми живимо ту српскохрватску шизофренију. Песимиста сам да тој бољци има лека.
Душан Видаковић
http://www.dnevnik.rs/kultura/demic-sumnja-nas-tera-da-budemo-bolji
NIN; Beograd, br. 3246 (14. mart) str. 83.
44. Drainčevi književni susreti 20. Maj 2013.
Dnevnik, Novi Sad
44. Drainčevi književni susreti
ПРОГРАМ ДРАИНЧЕВИХ КЊИЖЕВНИХ СУСРЕТА ЗА 2013.
СЕДАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦА СМРТИ РАДЕТА ДРАИНЦА
16. мај,
19.00 часова, Народна библиотека „Раде Драинац“
Подсећања
Омаж оснивачима Драинчевих сусрета
(Миодраг Шијаковић, Миливоје Марковић, Благоје Глозић, Драгутин Огњановић, Воја Красић и Александар Чернов)
Учесници: Драган Борисављевић, Ратко Зечевић, Драган Барјактаревић, Љубиша Красић, Драган Огњановић, Зоран Цветковић, Даниел Јовановић
17. мај,
13.30 часова, Народни музеј Топлице
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Отварање изложбе
Раде Драинац (1899-1943) – 70 година од смрти писца
14.00 часова, Народни музеј Топлице – изложбу отвара Гојко Тешић
Представљање књиге Недељка Јешића „Циркус Драинац“
Учесници: Недељко Јешић и Гојко Тешић
20. мај,
19.00 часова, Народна библиотека „Раде Драинац“
Књижевност градова:
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПИСАЦА ИЗ КРАГУЈЕВЦА
Учесници: Мирко Демић, Владимир Јагличић, Димитрије Николајевић, Дамир Недић, Зоран Петровић
21. мај,
ДАН ПОЕЗИЈЕ
10.00 часоваполагање цвећа на споменик Р. Драинца
11.00 часова, свечана сала СО Прокупље
Уручење награде „Драинац“ за поезију Миљурку Вукадиновићу
Портрет песника добитника „Драинчеве награде“ (проф. др Горан Максимовић)
12.00 часова, ЧАС ПОЕЗИЈЕ, Народни музеј Топлице
Излет у Ђавољу Варош
17.00 часова, Трбуње
Песници у Драинчевој родној кући
21.00 часова
Боемско вече Драинцу у част
Уручење награде за најбољу књигу топличког писца 2012.
(Домаћин вечери и донатор награде Ратомир Тимотијевић Тим)
22. мај,
ПИСЦИ ЗА ДЕЦУ НА ДРАИНЧЕВИМ СУСРЕТИМА
Сусрет са ученицима основних школа
Куршумлија, Блаце, Прокупље и Житорађа
Писци за децу: Тоде Николетић, Александра Лукић
12 часова сала Библиотеке
Српскo филозофско друштво (прва сесија)
Учесници: Јован Аранђеловић, Сретен Петровић, Јован Бабић, Часлав Копривица, Пеђа Шарчевић, Ирина Деретић, Дивна Вуксановић, Миланка Говедарица, Радомир Виденовић, Уна Поповић, Слободан Кањевац
23. мај,
12 часова сала Библиотеке
Српскo филозофско друштво (друга сесија),
19.00 часова, Народна библиотека „Раде Драинац“
557. ГОДИНА ГУТЕМБЕРГОВЕ ЕРЕ
Топлички писци и књиге 2012. г.
24. мај,
Дан Библиотеке „Раде Драинац“
Предствљање издавача:
Српска књижевна задруга – директор Нина Новићевић и уредник Драган Лакићевић
Беседа о Драинцу – проф. др Радивоје Микић
Учесници: Радомир Андрић, Миљурко Вукадиновић, Мирослав Максимовић Злата Коцић, Зоран Богнар, Владимир Јагличић, Братислав Милановић, Зоран Вучић, Радослав Стојановић, Крстивоје Илић, Александар Лукић, Андреј Јелић-Мариоков, Мирослав Цера Михаиловић, Никола Цинцар Попоски, Момир Лазић, Бора Ђорђевић, Дане Стојиљковић.
Музички програм :
-Хор Гимназије (диригент: Тања Цветановић)
-Ђорђе Костић (виолина)
Izvor: bibliotekaprokuplje.org.rs
U grehu svom, neporočna
NIN, br. 3246 (14. mart) str. 83.
Objavio knjige proze Jabuke Hesperida (1990), Slamka u nosu (1996), Ćilibar, med, oskoruša (2001, 2005, 2011), Apokrifi o Furtuli (2003), Sluge hirovitog lučonoše (2006), Molski akordi (2008, 2009), Trezvenjaci na pijanoj lađi (2010)…, knjige eseja, publicističkih tekstova i priredio brojna izdanja.
Continue reading U grehu svom, neporočna
Promocija romana TREZVENJACI NA PIJANOJ LAĐI, Narodna biblioteka “Ilija M. Petrović”, Požarevac
Obrazloženje žirija za dodelu nagrade “Dejan Medaković” Mirku Demiću za roman “Trezvenjaci na pijanoj lađi” (Dnevnik, RTV Vojvodine)