О књизи РУЖА ПОД ЛЕДОМ

Слађана Илић / Завичај којег више нема
Вечерње новости (Култура), 19. октобра 2021, стр. 20.

Слађана Илић
ЗАВИЧАЈ КОЈЕГ ВИШЕ НЕМА

Роман од прича Мирка Демића Ружа под ледом, објављена 2021. у Српском културном дрштву Просвјета у Загребу, наставља низ српске књижевности који чине следећа дела: приповетке о деци Иве Андрића, Башта сљезове боје Бранка Ћопића, Рани јади Данила Киша, кратке прозе Горана Петровића Савети за лакши живот, као и његове приповетке Трска, Месец над тепсијом, Матица, Велика прича, Пронађи и заокружи и друге.

У Ружи под ледом ауторски приповедач из перспективе бившег дечака у центар своје приче ставља завичај који је, стицајем историјско-политичких околности, заувек изгубио 1995. године. Реч је о селу Горњи Класнић код Глине. Ретроспективно приповедајући, он се враћа аркадијским просторима свог детињства. У њега стају најзначајнији догађаји, утисци и запажања једног дечака све до одласка у средњу школу, тј. до његовог првог одласка из завичаја.

Тај период живота, наравно, обележавају ближњи на које је дете примарно упућено и у чијем кругу стиче прва животна искуства и гради сложени и осетљиви свет. У том каталогу централне фигуре су: мајка, што ће, како из приповеданог закључујемо, то остати читавог живота ауторског приповедача, као непобитни ослонац, а чији ће коначни одлазак бити највећи губитак који га из темеља потреса и као сасвим одраслу, зрелу особу. За њом, јунак тог детињства био је деда, стамена фигура патријархалног човека, који је, и поред те улоге, имао и велики значај за духовни развој високоосетљивиг дечака који је своје постојање природно везивао за причу и причање, најчешће дедино, а који ће с временом открити да је и сам писац. Ту су и тетке којих се бивши дечак с радошћу и милоштом сећа закључујући да је најлепши део његовог детињства трајао док су оне биле део његове породице, док по природном следу нису отишле и основале своје. Ту су и стричеви, међу којима се издваја онај који му је поклонио први, мали плави бицикл. Потом је ту бака која је, у статусу жене која припада патријархалном друштву, у позицији која јој припада и која никада није лака, све што ради и што јој се догађа повезивала са смрћу или пак под бременом свакидашњице често зазивала.

Такође присутан, или релативно присутан, је и отац чији лик буди сећања на породичне свађе, тј. на мање лепе тренутке детињства.

Свет ауторског приповедача чије смо стубове навели, испуњен је чарима детињства у селу, свакодневним играма, несташлуцима и чежњама, за кожном лоптом на пример, као и величанственим догађајима, као што је долазак на свет птића или телета. Но, одрастање на том месту премрежено је и свим оним што то искуство употпуњава и сведочи да свет једног детињства не чине само радосне и величанствене ствари. Тако се ауторски приповедач суочава и са смрћу вршњака, са чињеницом да су ловци убили његовог пса јер им је растеривао плен, као и с такође неразумљивим чињеницама које су део једног ширег значајног контекста, а које све време његовог детињства тињају – на пример како се постаје Хрват ако то неко по рођењу није и зашто људи ратују, зашто суседима који, да би спасили голи живот, морају беже, спаљују куће.

Одговоре на та и друга тешка питања, понета из завичаја којег више нема, ауторски приповедач можда је добио на месту новог живота, а можда и није. Свакако, његова перспектива је сада другачија – због чињенице да је одрастао, као и због сагледавања конитинуитета, узрока и последица конкретних историјских догађаја чији ехо не престаје, а који отварају поље запитаности о онтолошкој природи зла. Ауторски приповедач настоји да до тих одговора дође причом и писањем – који су његова судбина.

У потпуности лирски интонираном Ружом под ледом, он је захватио и аутентичан народни живот, фолклор и језик Срба с подручја Глине, што је особит допринос ове књиге и значајан документ.

Читајући Ружу под ледом размишљамо којим је читаоцима она намењена – извесно деци и осетљивима, свима који знају да се све боље, јасније види са места на ком сте били дете.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *