Из рукописа ДЈЕЧАК ОД ГЛИНЕ

Одрастање уз чарање

Ђед ме буди тихо изговореним деминутивима од којих обично растем.

Мора да је веома рано чим ме родитељи не буде. Он ме благо дрмуса, голица својим брковима и љуби.

Кроз полуотворене капке видим да се тек раздањује. Напољу је хладно да штипа за образе. Снијега се не сјећам, али знам да је вријеме око Божића, јер је хладноћа улазила под нокте, док је из наших ноздрва сукљала пара. Ђед ми помаже да се обучем и потом тихо излазимо из куће, трудећи се да нас остали укућани не чују.

Јер то су, како он каже, наши, мушки послови.

Најпре одлазимо до стога сламе у дну наше авлије. Ђед сијенским кључем чупа сламу и ставља под пазухо, осврћући се, као да је од неког краде. Другом руком ме придржава и води у шљивар подно куће који се простире све до потока.

Показује ми како да по сваком стаблу шљиве положим сламе онолико колико могу захватити својом шачицом. Слама се полаже на мјеста гдје се из стабла рачвају гране и почињу да обликују крошњу. Ђед иде испред мене, гологлав; његово тјеме нам освијетљава пут, док он свакој шљиви нешто шапуће, додирује је длановима, па се крсти.

Ја ништа не разумијем и у томе има дражи. Ђед је чудак који ме упознаје са сваком шљивом, њеном прошлошћу и хировима. На мени је само да сламом позлаћујем њихове огољеле гране, на начин каквог чаробњака.

Ђед је увјерен да сам срећне руке и да ће слама њоме посијана поспијешити шљиве да на прољеће процвјетају и да их у цвијету не убије мраз, па да је не љето укупимо толико да из каца потеку потоци ракије.

И то оне од које се свако стресе ко отпије гутљај из чокањчића, зажмири и узвикне оно своје – Ах! –  а кад отвори очи, из њих избије по једна мутна суза.

Биће је толико да ће вишкове улити у ону велику бурад од дудова дрвета, па их са прољећа натоварити на воловска кола и одвести да продаје по шокачким селима.

Оно што остане у подруму биће намјењено за нас, „да почастимо госта кад нам бане у кућу“, и да пробуди све оне привиди која дријемају у тријезним мушким главама.

Послије обављеног посла ђед у разговору са мном употребљава само аугментативе којима сам све недораслији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *